• 1
  • 2
b desno 09

Deljenje je više od raspolaganja zajedničkim resursima. To je činjenje opšteg dobrog koje postižemo zajedničkim radom. Radeći zajedno, mi menjamo lične i javne interese za zajedničke vrednosti. Radeći zajedno, mi menjamo naš grad u deljeni prostor. Deljeni prostor nam nije dat, on je određen deljenjem. Prostori nam nisu dati već ih mi prisvajamo. Umesto granica mi stvaramo graničnik na kome se susrećemo i dogovaramo o budućem delovanju. Ispred naših ličnih angažmana nalazi se i iskra zajedništva – naša velikodušnost.


Radionica studenata Fakulteta za umetnost i dizajn Univerziteta Megatrend Podsticanje održivog razvoja kroz participativni urbani dizajn odvija se u okviru predmeta Urbani dizajn, koji vodi Nataša Čolić u saradnji sa BINA. Cilj radionice je da studenti razvijaju sposobnosti boljeg prepoznavanja problematike lokalnog konteksta komunicirajući sa korisnicima prostora, kako bi njihovi predlozi intervencije „kroz urbani dizajn“ bili usmereni ka podsticanju socijalnih i ekonomskih aspekata i aspekata zaštite životne sredine kao osnovnih postulata održivog razvoja.

============
Četvrtak, 17.05.2018.
20.00-21.00
TRIBINA: POZICIJA ŽENE ARHITEKTE U MODERNOJ SRPSKOJ ARHITEKTURI
Moderator: Eva Vaništa Lazarević
Učesnici: Marta Vukotić Lazar, Dijana Milašinović Marić, Jelica Jovanović, Vesna Cagić Milošević, Jelena Ivanović Vojvodić
Galerija RTS
============
 

============

Četvrtak, 17.05.2018.
19.00-20.00
TRIBINA: MERA SAVREMENOSTI U SRPSKOJ ARHITEKTURI I UTICAJI

Moderator: Igor Marić  
Učesnici: Mihajlo Timotijević, Milan Vujović, Goran Vojvodić, Vladimir Lojanica
Galerija RTS

============

============

Četvrtak, 17.05.2018.
18.00-19.00
TRIBINA: ARHITEKTURA I MEDIJI

Moderator: Dijana Milašinović Marić
Učesnici: Daliborka Mučibabić, Goran Anđelković, Milan Popadić, Snežana Ristić, Danica Jovović Prodanović
Galerija RTS

============

Arhitektonski opus Ivana Antića (Beograd, 1923-2005), profesora beogradskog Arhitektonskog fakulteta, redovnog člana SANU, člana Krunskog saveta, jednog od najznačajnijih srpskih graditelja, čije su građevine stvarane u vremenskom rasponu od gotovo pedeset godina, predstavlja, i u oblikovnom, i u konstruktivnom i sadržinskom smislu, gotovo ovaploćenje ideala doba u kojem je stvarao.

Danas, posle više od jednog veka postojanja, Novo groblje predstavlja istorijsko-spomenički memorijal od posebnog značaja za nacionalnu istoriju i kulturu. S obzirom na mnogobrojne spomenike, arhitektonske celine, skulpture i veliki broj grobova znamenitih ličnosti, 1983. godine je proglašeno kulturno-istorijskim dobrom od velikog značaja za Republiku Srbiju. Od 2004. godine Novo groblje je član Udruženja kulturno značajnih grobalja Evrope (ASCE).

Muzej savremene umetnosti baštini dela srpske i jugoslovenske umetnosti 20. veka, od svog otvaranja 1965. godine do danas. Posle dugotrajne i sveobuhvatne rekonstrukcije objekta (od 2007. godine),  zablistao je u punom sjaju krajem 2017. godine. Time je Muzej praktično otpočeo svoj „drugi život”, tehničko-tehnološki osavremenjen, funkcionalno unapređen, uz poštovanje osnova postulata estetike zacrtane projektom – konkursnom pobedom arhitekata Ivanke Raspopović i akademika Ive Antića.

Zgradu Zanatskog doma posle Drugog svetskog rata 1947. godine, dobio je na korišćenje Radio Beograd. Tada je adaptirana za potrebe radio-stanice: restoran u prizemlju pretvoren je u muzički i dramski studio, a nekadašnje hotelske sobe u redakcije. Kako se Radio Beograd širio i tehnologija usavršavala, tako su se dodavali studiji za emitovanje i montažu. U prostoru nekadašnjeg bioskopa „Avala“ danas je veliki muzički studio u kojem se održavaju javna snimanja. U toj vremenskoj kapsuli još se mogu razaznati prvobitni elementi enterijera, lampi i lustera iz tridesetih godina prošlog veka.

Avalski toranj predstavlja jedan od karakterističnih repera u veduti Beograda. Remek-delo arhitekture i konstrukterstva, odlikuje se naglašenom arhitektonikom koja je na liniji, za ono vreme, inovativnih oblikovnih traganja na granici skulptorskog pristupa. Posebnost prostorno-oblikovne strukture tornja ogleda se u pozicioniranju „gondole“ sa prostorima za posetioce, panoramskim restoranom i terasom, kao i tehničkim instalacijama na vitku, elegantnu vertikalu glavnog korpusa građevine, što je u to vreme bio gotovo jedinstven slučaj.

Strana 3 od 11
Organizatori
  • Simple Item 2
  • Simple Item 1
  • 1
  • 2
Pokrovitelji
  • Simple Item 1
  • Simple Item 2
  • Simple Item 3
  • Simple Item 4
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
Pokrovitelji
  • Simple Item 2
  • 1
Partneri
  • Simple Item 8
  • Simple Item 1
  • 1
  • 2
Partneri
  • Simple Item 10
  • Simple Item 11
  • Simple Item 12
  • Simple Item 13
  • Simple Item 14
  • Simple Item 15
  • Simple Item 9
  • Simple Item 8
  • Simple Item 7
  • Simple Item 6
  • Simple Item 5
  • Simple Item 4
  • Simple Item 3
  • Simple Item 2
  • Simple Item 1
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
Sponzori
  • Simple Item 9
  • Simple Item 8
  • Simple Item 2
  • Simple Item 1
  • Simple Item 3
  • Simple Item 4
  • Simple Item 5
  • Simple Item 6
  • Simple Item 7
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
Tehnički sponzor
  • Simple Item 3
  • 1
Medijski partneri
  • Simple Item 12
  • Simple Item 11
  • Simple Item 10
  • Simple Item 9
  • Simple Item 8
  • Simple Item 7
  • Simple Item 6
  • Simple Item 5
  • Simple Item 4
  • Simple Item 3
  • Simple Item 2
  • Simple Item 1
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11
  • 12
SVI BINA PROGRAMI SU BESPLATNI!
BINA - Beogradska internacionalna nedelja arhitekture © 2006-2016 Društvo arhitekata Beograda i Kulturni centar Beograda