Dekodiranje praznine: Anatomija urbanih reziduala u novobeogradskim blokovima 61, 62 i 63
Projekat Dekodiranje praznine: Anatomija urbanih reziduala istražuje značenje urbanih zaostataka u kontekstu Novog Beograda i pokušava da uspostavi dublje razumevanje prilika i kvaliteta koje javni prostori u modernističkim blokovima pružaju.
Ukoliko rezidualni prostori (ili urbani zaostaci) predstavljaju uobičajeni nusproizvod gradskog rasta, koji nastaje stalnim suprotstavljanjem različitih programa i tipologija i neprekidnom transformacijom mesta, kada pristupamo novobeogradskim blokovima 61, 62 i 63, definisanje rezidualnih prostora podrazumeva određene nejasnoće, te na neki način nije uopšte ni moguće.
Zaostaci su obično rezultat nehotično planirane urbane realnosti, neregulisanog rasta, infrastrukturne preopterećenosti i nedostatka integracije funkcija. Prema definiciji termina Terrain Vague (1995), koju je predložio Sola-Morales, ovo su prostori koji se nalaze „izvan efektivnih gradskih ruta i produktivnih struktura“ i predstavljaju elemente bez specifičnih odlika koji izazivaju osećaj nepoznatog i zbunjenosti kod onoga ko se sa njima susretne.
Iako nijedan od ovih uslova nije zastupljen u oblasti od jednog kvadratnog kilometra na kojoj su objekte projektovali Darko Marušić, Milenija Marušić i Milan Miodragović u sklopu urbanističkog plana Josipa Svobode (1965), izvestan broj elemenata ne učestvuje aktivno u gradskom životu i deluju kao zapušteni i zanemareni javni prostori. Za razliku od tradicionalnih reziduala, ovi prostori nisu prostorni proizvodi neplanskih uslova, već se pojavljuju u dobro isplaniranom prostoru koji je projektovan da ispuni određenu svrhu i bude deo jednog koherentnog urbanog naselja.
Zato je neophodno da se razumeju razlozi za stvaranje ovih prostora, njihovi kvaliteti i prednosti, kao i da li mogu predstavljati mogućnost za buduće urbane primene, kao podrška procesima zgušnjavanja, ili kao ključni elementi novih ekosistema zaštite.
Kakve su to prostorne zaostatke proizveli novobeogradski blokovi 61, 62 i 63? Na koji način lokalno stanovništvo stupa u interakciju sa ovim zaostacima? Kako se posmatra vlasništvo nad ovim prostorima? Šta je sprečilo njihov napredak i razvitak? Na koji način oni variraju od bloka do bloka, kao i na Bežanijskoj kosi?
Projekat Dekodiranje praznine: Anatomija urbanih reziduala prezentuje se u tri dela:
Prvi deo: Katalog zanemarenih prostora (mapiranje)
Identifikovano je preko 300 rezidualnih prostora u blokovima 61, 62 i 63, koji su analizirani i kategorizovani. Ove oblasti sveukupno zauzimaju oko 30.000 kvadratnih metara, što čini oko 5% ukupne površine lokaliteta. Kvalitativni i kvantitativni aspekti su ispitani i uključeni u detaljan katalog. Korišćena je i dodatno razvijena metodologija mapiranja Projekta Grafted City, koja se sastoji od mapiranja terena, fotografske registracije, intervjua i GIS mapiranja.
Drugi deo: Prevelik, premali, prikladan (razumevanje)
Uložen je trud da se razumeju razlozi koji stoje iza zanemarivanja ovih prostora, sa fokusom na ispitivanju odnosa između infrastruktura, građevina, otvorenih prostora i reziduala. Količine su kontekstualizovane kako bi se razumeo njihov potencijalni uticaj na lokaciju.
Treći deo: Prototipi (vizija)
Ovaj odeljak predstavlja potencijalno redefinisanje otvorenih prostora koje polazi od korišćenja urbanih reziduala. Ovde se predlaže i ispituje skup prototipova i projektnih alata. Razumevanje zapuštenih, zanemarenih i napuštenih delova javnog prostora predstavlja ključni faktor za uspostavljanje i testiranje novih procesa regeneracije. Kada razgovaramo o njihovoj nejasnoj i višeznačnoj interpretaciji, njihovim kvalitetima i uticaju koji imaju, neizbežno nam se otvaraju nove perspektive u vezi sa gradom. Nadamo se da ovaj projekat može da bude od pomoći kada je u pitanju otvaranje zdrave diskusije o budućnosti blokova 61, 62 i 63, ali da takođe može biti od značaja za čitav Novi Beograd, kao i za druge posleratne modernističke oblasti u kojima vladaju slični uslovi.
