Neformalni dokumenti:
serija refleksivnih fotografija
Isidora Koščica, Jana Čvertkov i Lana Jeremić
Urbani prostori u stanju su neprekidne ekspanzije. Po svojoj prirodi oni se razvijaju, suzbijaju ili potiskuju druge sredine. Ali i unutar svoje sopstvene strukture gradovi su skloni promeni, reflektujući u tim transformacijama stanje društva i duh vremena. Ako ovakve promene sagledamo sa distance, posmatraćemo geopolitički ili istorijski kontekst (stvaranja i rasta) jednog grada. Ali šta se dešava ako promene potražimo u pojedinostima? Ako prihvatimo na trenutak metaforu grada kao pozorišta scene za narative svakodnevice, možemo shvatiti čoveka kao glavnog aktera. Iako naočigled sakriven iza kulisa, on se integriše i interaguje sa urbanim prostorom, adaptira ga i oblikuje. Ljudski uticaj neminovno se promalja kroz strukture grada. Projekat Neformalni dokumenti pokušava da istraži ovaj fenomen i pruži uvid u svakodnevnicu grada kroz njegove metamorfoze i mikropromene. Istražujući ova pitanja, preuzimamo ulogu kolekcionara, istraživača i pripovedača u prvom licu i beležimo kompleksnosti urbane stvarnosti.
U svojoj formi, projekat je pokušaj mapiranja naselja Bežanija, odnosno blokova 61, 62, 63, 64 i Stare Bežanije, a u postupku se svodi na niz šetnji čiji je rezultat serija refleksivnih fotografija/prostornih zabeleški. Zbog svoje istorije okarakterisane transformacijama, prostor Bežanije predstavlja slikovit primer procesa urbanizacije i posledica koje on nosi. Modernistička arhitektura blokova nasuprot Stare Bežanije ostavlja utisak dihotomije, ali u isto vreme otvara i pitanja njihove međusobne sličnosti.
Beleženjem putanji neplanskih šetnji kroz Bežaniju, naša interakcija sa prostorom postaje vidljiva i dokumentovana. Ovakvim postupkom, istražujući i iscrtavajući nove, neformalne granice, mapiramo jednu drugačiju Bežaniju, oblikovanu ljudskim delanjem. Koristeći se medijima čija je priroda u osnovi dokumentarno-umetnička, projekat egzistira na granici između umetničke instalacije i arhive. U tom smislu fotografije i mape zadržavaju svoju dualnu funkciju. S jedne strane, one su dokumenti procesa istraživanja, a sa druge, pokušaj da se uhvati i zabeleži efemernost grada: grada kakav sada jeste, kao odraz društva, a koji će već sutra biti predmet neke nove transformacije. Uprkos ovoj transformativnoj sili grada (ili baš pod njenim uticajem), Neformalni dokumenti su pokušaj fiksiranja jednog urbanog portreta, sa svim njegovim specifičnostima, permutacijama i uticajima koji ga oblikuju.
