Spomenici kulture i arheološka nalazista u Srbiji. Zaštita, edukacija i održivost
Vode: Mihailo Timotijević, Miroslava Petrović Balubdžić, Riste Dobrijević
Nedelja, 10.05.2026, od 07.00 do 20.00
→ Manastir Ravanica, Muzej ugljarstva – Senjski rudnik, Arheološko nalazište Pločnik, Rimske terme, Tvrđava na brdu Hisar
Broj mesta je ograničen
Planirana je poseta Muzeju ugljarstva – Senjski Rudnik i tvrđavi Hisar, izvanrednim primerima intervencija na javnim objektima i javnom prostoru, prikazanih na BINA izložbi Isijavanje. Na putu do ovih objekata, obićićemo veoma značajne lokacije koje se nalaze u neposrednoj blizini a deo su neprocenjive kulturne baštine Srbije. Stećićemo uvid kako se tako različiti a izuzetno vredni lokaliteti čuvaju, održavaju, na koji način edukuju mlađe generacije i kako prenose priču o nama i našem području ostalim znatiželjnim posetiocima.
Na ovom neobičnom putu kroz istoriju obićićemo pet lokacija:
Manastir Ravanica (XIV vek)
Ktitor Sveti knez Lazar
…У истакнутом историјском значају манастира Раванице, посебно место припада њеној цркви Вазнесења. У свим елементима она доноси нешто ново: и у архитектури, и у примени декоративне пластике и у живопису. Она је први споменик новог раздобља у развоју српске средњевековне уметности: моравске школе, њеног најсамосталнијег стварања у оквирима византијског стила… www.ravanica.rs
Muzej uglјarstva – Regionalni centar industrijskog nasleđa – Senjski Rudnik (2014)
Autori: Mihailo Timotijević, Miroslava Petrović Balubdžić
predstavljeno na izložbi Isijavanje
Objekti imaju status Spomenika kulture od velikog značaja, što je uticalo na delikatnost intervencija. Prenamena kompleksa u osobeni muzej na otvorenom obezbeđuje trajnu sliku autentične sredine najstarijeg industrijskog kompleksa u Srbiji. Koncept obnove i zaštite industrijskih objekata podrazumeva očuvanje, rekonstrukciju, ali i integraciju savremene arhitekture i dizjna. https://muzejugljarstva.rs/
Pločnik (5300/5200-4600 g. p. n. e)
Плочник је локалитет с богатим културним слојем и континуитетом насељавања, од самих почетака винчанске културе. Још од најранијих истраживања, Плочник је познат у европској археологији по значајном металуршком садржају. Tokom ranijih istraživanja, pronađene su četiri ostave, sa oko 50 predmeta od bakra. Novim istraživanjima pronađeno je još bakarnih predmeta. Repertoar je izrazito širok – sekire, dleta, igle, narukvice, komad bakarnog lima, pa čak i ingot (polugotov proizvod koji je uglavnom spremljen za transport i izradu predmeta na nekom drugom mestu). www.narodnimuzej.rs
Rimske terme (III ili IV vek)
Остаци римских терми-купатила dео су већег грађевинског комплекса који се некада налазио у саставу читавог насеља. На основу досадашњих сазнања ово римско насеље могло је да се налази само на траси једне од најзначајнијих античких комуникација, пута Viminacium (Костолац)-Naissus (Ниш)-Lissus (Љеш). Остаци овог античког насеља, укључујући и откривене остатке римског купатила, налазе се на простору на коме су већ раније констатовани трагови праисторијског, енеолитског насеља-Плочник, који је најзначајнији праисторијски локалитет овог простора. https://zzsknis.rs/arheoloska-nalazista-rimske-terme-bace.php
Tvrđava na brdu Hisar – Revitalizacija platoa citadele (2024)
Letnja pozornica sa gledalištem
Autor: Riste Dobrijević
Читаво брдо Хисар изнад Прокупља, представља вишеслојан археолошки локалитет са остацима утврђења које је егзистирало од античког доба до средњег века, мада има индиција да је ту постојало и много раније, бронзанодопско утврђено насеље. Будући да се налазио на раскрсници изузетно важних путева, око првобитног каструма на Хисару формирао се најпре римски град Хамеум (лат. Hammeum), а потом рановизантијски Комплос. Током средњег века, на истом месту се развија и српско утврђење са подграђем. Археолошка истраживања указују да је овај простор утврђен у другој половини 14. или почетком 15. века, највероватније у периоду између 1371. и 1389. године. https://tvrdjave.rs/hisar-prokuplje/
