Bulevar-i.
Jedna vizija za blokove 61-64
Continentale – Đulio Galaso i Natalija Vorošilova
Široki bulevar koji se prostire kroz središte blokova 61–64 usija se od vrućine tokom leta. Originalno osmišljen u doba socijalističke Jugoslavije, ovaj stambeni plan gigantskih razmera odlikuje se obiljem spoljnog prostora, gde svaka od uzdužno projektovanih stambenih zgrada ima pristup susednom uzdužnom dvorištu, kao i javnom bulevaru. Iako su stambene zgrade izgrađene onako kako je planirano, predloženi uzdužni centar ovih blokova koji bi se prostirao dužinom bulevara, nikada nije sagrađen, što je dovelo do toga da ovaj deo grada ima pretežno stambeni karakter.
Nakon završetka socijalističke ere, na bulevaru su počeli da haotično niču komercijalni objekti, uključujući tržne centre, restorane i kockarnice, koji su zauzeli javno zemljište bez poštovanja zajedničkog generalnog plana. Tokom tog perioda deregulisanog razvoja, povećan je i broj automobila, što je dovelo do toga da se veliki delovi bulevara pretvore u parkirališta – koja su, i pored njihove brojnosti, i dalje uvek zauzeta.
Iako je doprinela većoj udobnosti za život stanovnika i smanjila njihovu zavisnost od centra grada, ova nekontrolisana ekspanzija ostavila je veći broj negativnih posledica: velike površine su asfaltirane, što je pojačalo problem pregrevanja tokom letnjih meseci, dok su mnoge travnate površine zanemarene zbog problema koje održavanje tako velikih prostora podrazumeva. Usled toga, veliki deo spoljašnjih površina zajednica slabo koristi.
Predstavljamo vam viziju za rekonfiguraciju bulevara i okolnih prostora, kako bi se suzbili pomenuti izazovi, povećala njihova upotrebljivost tokom najtoplijih meseci i omogućila densifikacija usluga. Najznačajniji poduhvat u okviru ovog plana jeste ponovno projektovanje spoljnog okruženja, kako bi se napravilo nekoliko bulevara koji se prostiru paralelno sa uzdužnim stambenim zgradama, umesto jednog jedinog velikog bulevara u sredini. Komercijalni objekti i parking bi se strateški repozicionirali dužinom tih novih bulevara, čime bi se spoljna oblast smanjila na prihvatljivije, manje dimenzije, dok bi se trenutno slabo korišćene površine revitalizovale. Ovi novi paralelni bulevari služiće kao zelene arterije koje povezuju Bežanijsku šumu i reku Savu, a njihovom dužinom će se pružati građevine i drveće koji će davati hlad i služiti kao rezervoari hladnijeg vazduha tokom leta. Ovakav pristup ne samo da će poboljšati mikroklimu već će takođe učiniti da javni prostori postanu primamljiviji za stanovnike, što će ih navesti da aktivno učestvuju u njihovom održavanju. Isto tako, komercijalni subjekti koji će se otvoriti dužinom novih bulevara biće stimulisani da paze na otvoreni prostor koji se nalazi u blizini, čime će se promovisati zajednička posvećenost održavanju ovih prostora.
