Autori: Milena Kordić i Andrej Dolinka
Utorak, 22. 04. 2025.
19.00 OTVARANJE IZLOŽBE
(22.04–17.05.2025)
→ Likovna i Artget Galerija KCB, Knez Mihailova 6
Architecture is the most public of all arts.
Rem Koolhaas, S, M, L, XL (1995)
Pre dvadeset godina prva manifestacija Beogradske nedelje arhitekture (BINA 2004) počela je kao poziv Beograđanima da se arhitekturi što više približe. Verujući da razumevanje izgrađenog okruženja i učešće u njegovom unapređenju ne treba da ostane samo privilegija arhitektonske ‘elite’, sugrađanima će biti ponuđena prilika da se kroz niz izložbi, predavanja, radionica, tribina i filmskih projekcija uključe u tekuća zbivanja u arhitekturi i na domaćoj i na inostranoj sceni.
Ovom inicijalnom ambicijom i potonjim trajanjem, BINA podstiče interesovanje za građenu sredinu i razgovore o arhitekturi u širem društvenom polju, koji mogu dovesti do stvaranja uslova za oživljavanje kritike arhitekture preko potrebne našoj sredini.
Pojam kritika arhitekture podrazumeva proces analize, ocene i interpretacije arhitektonskih dela u cilju razumevanja njihovih vrednosti, u različitim aspektima od kojih su samo najprepoznatljiviji funkcionalnost i estetika. Još je važnije prepoznavanje kulturnih, društvenih i tehnoloških dejstava arhitekture na zajednicu. Ona utiču na naše razumevanje odnosa ljudi, ideja i prostora i posledično doprinose orijentaciji pojedinca u življenoj realnosti.
Uspostavljanje polja kritike arhitekture omogućava dijalog između arhitekta, korisnika i šire javnosti o okruženju, prostoru, programu i društvenoj odgovornosti arhitekture. Kroz ovaj dijalog uspostavlja se dvosmerni odnos odgovornosti – arhitekata ka zajednici i zajednice ka arhitekturi. Polje kritike tako postaje instrument samoregulacije kvaliteta arhitekture i kulture življenja.
Jedna od poslednjih tema Bine, DOBAR (urbani) ŽIVOT, sumira tu vrstu odnosa kroz neprolazni ideal arhitekture – borbe za bolji svet.
S druge strane, Velika nagrada za životno delo Udruženja arhitekata Srbije (UAS) ustanovljena je 1982. godine i od tada se dodeljuje istaknutim arhitektama čiji je rad ostavio značajan trag u srpskoj arhitekturi. Pored uloge u vrednovanju, afirmaciji i promociji arhitektonskog delovanja priznatih pojedinaca, što se po pravilu vezuje za ovakve nagrade, ona se može posmatrati i kao jedan od osnova za razvoj arhitektonske kritike kod nas. Ova nagrada se dodeljuje autorima čiji je rad ostavio dubok trag, kako u formalnim tako i u društvenim, kulturnim i teorijskim doprinosima arhitekturi.
U vezi uspostavljanja i institucionalizovanja kritike arhitekture, pojavilo se nekoliko inicijativa za formiranje Centra za arhitekturu, među kojima je i BINA. Centar za arhitekturu mogao bi imati ključnu ulogu u unapređenju istorije, teorije i kritike savremene arhitekture u Srbiji, a samim tim doprineti boljim i odgovornijim urbanističkim i arhitektonskim praksama.
Pre svega bi se u instituciji kao što je Centar za arhitekturu mogla uspostaviti Arhiva projekata savremene arhitektonske prakse, koja bi bila dostupna istraživačima, ali koja bi omogućila i izlaganje i edukativne programe koji bi unapredili znanje i kritičko razmišljanje među arhitektama, studentima i širim društvom. Već sama dokumentacija vezana za dobitnike Velike nagrade za životno delo UAS može biti solidan osnov takve arhive.
Nagrade kao što je ova, kada se posmatraju kao deo šireg kritičkog polja, funkcionišu ne samo kao priznanje već i kao ogledalo društveno-kulturnih i profesionalnih tokova u arhitekturi. Slične su namere vezane i za ovu izložbu – ne samo da se predstave dostignuća uvaženih pojedinaca, već da se prikaže potencijal dokumentovanog znanja o njihovom radu.
Stalno izlaganje arhitektonskih projekata i radova mladih arhitekata, kao i retrospektive značajnih arhitektonskih dela i ličnosti omogućava da se polje arhitektonskog znanja širi i nadograđuje.
Kritika arhitekture kroz pisanu reč, eseje i recenzije predstavlja snažan alat za formiranje kritičke svesti i usmeravanje javne i profesionalne diskusije. Paneli i predavanja iz oblasti arhitekture i urbanizma omogućavaju direktnu interakciju između profesionalaca, kritičara, studenata i šire publike. Ovo je prostor za dijalog o aktuelnim pitanjima, izazovima i smerovima u arhitekturi koji BINA otvara svake godine.
Centar za arhitekturu omogućava da se praksa arhitektonske kritike proširi van kruga stručne na društvenu i kulturnu javnost, uključujući studente, građane i donosioce odluka. Kritičko promišljanje postojeće, ali i arhitekture u nastajanju, od temeljne je važnosti za aktivnije uključivanje širih krugova u procese planiranja i izgradnje prostora. Izložba Javnost arhitekture ističe još jedan važan izazov – povezivanje različitih generacija arhitekata i kritičara. Omladinske inicijative mogu se podsticati kroz mentorstvo i saradnju sa starijim kolegama, čime se razvija kontinuitet kritičkog mišljenja i unapređuje arhitektonska kritika.
BINA već dve decenije pokreće važne razgovore o arhitekturi, stvarajući tako prostor za razvoj neophodnog polja arhitektonske kritike. Iako je bilo brojnih pokušaja da se arhitektonska produkcija vrednuje i analizira, još uvek nije uspostavljena kritička platforma koja bi temeljno ispitivala kako struka i disciplina utiču na zajednicu, odnosno šta su vrednosti, postignuća i izazovi arhitekture kao društvene prakse. Uprkos epohalnim društvenim, tehnološkim i medijskim promenama, u poljima drugih umetničkih disciplina, kao što su vizuelna umetnost, muzika i književnost, kritika i dalje pronalazi kanale komunikacije i ostaje važan deo sistema. U arhitekturi, međutim, nije takav slučaj. Pokušaji da se osnuju časopisi i platforme posvećene arhitekturi često završavaju kao komercijalni projekti, koji povezuju proizvođače materijala, opreme i investitore s arhitektama i dizajnerima. Iako je ovaj aspekt arhitekture važan, on po prirodi materijalnih odnosa kakvi u njemu vladaju osujećuje kritiku. Nedostaje kritika koja je osvešćena u društvenom kontekstu, kritika koja bi omogućila slobodno i nezavisno razmatranje arhitektonskih postignuća, smerova razvoja i slabosti postojećih tendencija, bez političkih ili komercijalnih pritisaka. Ovakva kritika upadljivo nedostaje arhitekturi u današnjoj Srbiji.
