Rade Mrlješ, arhitekta
Urbano nasleđe Beograda, često fragmentirano usled promenjivih društvenih i političkih okolnosti, ukazuje na značaj metodološkog pristupa u urbanoj obnovi nakon Drugog svetskog rata, u kojoj su učestvovali brojni eminentni arhitekti i urbanisti. Ovaj rad se fokusira na ulogu visoke moderne u oblikovanju beogradske arhitekture i urbanizma, naročito kroz paradigmu rada arhitekte Milice Šterić. Zgrada Energoprojekta (1956–1960) na Zelenom Vencu, kao ključni primer posleratne moderne arhitekture, biće analizirana kroz prizmu strategija urbane obnove, koje nastoje da usklade istorijsku i savremenu urbanističku strukturu.
Istraživanje se bavi pitanjem primene modernističkih postulata u zaštiti urbanog nasleđa, ukazujući da tradicionalno i moderno nisu nužno suprotstavljeni, već mogu koegzistirati. Analizirajući rad Milice Šterić, rad se fokusira na izazove očuvanja identiteta urbanih celina, posebno u kontekstu primene modernističkih principa u istorijskim urbanim sredinama, i doprinos arhitektkinje visokom modernizmu u beogradskom urbanizmu.
