BINA ŠETNJA – Konkursi
Vode: Đorđe Alfirević i Zoran Radojičić
Subota, 28.5.2022., 10.00-12.00
→ Plato ispred ulaza u Narodnu biblioteku, Skerlićeva 1
Postepeno formiranje Narodne biblioteke Srbije počelo je 1832. godine, ukazom kneza Miloša o obaveznom čuvanju jednog primerka svake objavljene knjige, te danas predstavlja najstariju ustanovu kulture u Srbiji. U svojoj dugoj i burnoj istoriji više puta je menjala lokacije, a u dva navrata pretrpela teške gubitke. Sigurno najtragičniji moment bilo je uništenje zgrade Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu, kada je u plamenu izazvanom bombardovanjem 6. aprila 1941. godine zgrada do temelja izgorela, a sa njom fond od oko 500 000 svezaka, koji je činio okosnicu kulturnog identiteta Srbije. U cilju rešavanja pitanja daljeg prikupljanja i smeštanja neprocenjivog nacionalnog blaga, nova zgrada Biblioteke izgrađena je 1973. godine, prema projektu arhitekata Ive Kurtovića i Slobodana Mihailovića. Zgrada je projektovana kako bi ispunila sve principe funkcionalnosti i brzi transport knjiga do korisnika.
Razvojem elektronskog kataloga početkom devedesetih, ali i procesom digitalizacije građe početkom dvehiljaditih javila se potreba za osavremenjavanjem prostora. Na konkursu za rekonstrukciju korisničkog dela zgrade 2007. pobeđuje projekat arhitekte Zorana Radojčića, prema kome su povećani korisnički kapaciteti, sprovedena zamena svih instalacija, ugrađena informaciona oprema, korisnički stolovi opskrbljeni internet kablovima i električnim priključcima, i dizajniran novi unikatni drveni mobilijar za čitaonice.
Tokom naredna decenije ukazala se potreba za proširenjem postojećeg depoa Narodne biblioteke, te je 2020. godine raspisan konkurs na kome je prvu nagradu dobilo projektno rešenje arhitekata Branislava Mitrovića i Đorđa Alfirevića. Koncept proširenja postojećeg depoa zasnovan je na mimikričnom stavu i poštovanju arhitekture zaštićenog objekta Biblioteke. Strukturu proširenja depoa čine tri osnovne prostorno-funkcionalne celine: a) multifunkcionalni izložbeni prostor sa pratećim prostorijama, b) kancelarijski blok i v) prostori depoa. Projektom su predviđena četiri podzemna nivoa. Osnovna karakteristika funkcionalne organizacije prostora je proistekla iz stava da izložbeni prostor, koji je razvijen u dva nivoa, i pristupa mu se preko glavnog ulaza i holskog prostora, treba da bude vizuelno eksponiran i pristupačan posetiocima iz pravca Skerlićeve ulice, a da se iza njega nadovezuju ostali sadržaji.
Mesta - Raspoloživih: 1 Rezervisanih: 34 Potvrdjenih: 28
Popunite formu ispod da rezervišete mesto
