BINA ŠETNJA
Vode: Bojana Ibrajter Gazibara, Vladana Putnik & Dragana Mecanov
Nedelja, 5.6.2022., 10.00-13.00
→ Sportski centar 25. maj, Tadeuša Košćuška 63,
Poslednja stanica autobusa 24
Da li uopšte postoji odrednica Donja Dorćol? Ukoliko postoji, da li je ona geografska, socijalna, kulturološka ili psihološka? Šetnja ovim delom Beograda je posvećena kulturnim dobrima, njihovoj raznolikosti, značaju, inovativnosti. Od najstarije kuće u Ulici cara Dušana br. 10, preko značajnih javnih objekata Zgrade Društva Sv. Save i Doma Sv. Save, škola – i Dorćolske osnovne škole i Prve beogradske gimnazije, Parnog kupatila braće Krsmanović, Crkve Sv. Aleksandra Nevskog i Radničkih stanova. Takođe, tu je i neposredna blizina industrijske zone i intrigantna Termoelektrana „Snaga i svetlost”. Proučavanjem vremena, multikulturalnosti i stilova stiče se jasnija slika o stanovnicima, razvoju i deklinaciji donjeg poteza Dunavske padine. Istovremeno, šetnja bi trebalo da ukaže na mene u stambenoj izgradnji, koja je u svim vremenima bila i jeste neposredni sused kulturnog nasleđa ovog kraja, ali i da postavi pitanje koliko je danas kulturno nasleđe prepoznato i vidljivo izvan struke, bez obzira na povremeno aktuelizovanje, nakon čega ponovo pada u neku vrstu zaborava.
Arhitekturu i urbanizam posleratnog perioda nemoguće je analizirati i razumeti bez saznanja o istorijskom, urbanističkom i socijalno-ekonomskom kontekstu i velikom korpusu nasleđa Donjeg Dorćola. Stambena arhitektura druge polovine 20. veka, u jednom slučaju sledi matricu definisanih zatvorenih blokova, ulični front i nivelacije, ili kao u slučaju velikog stambenog kompleksa na Dunavskom keju, potpuno negira nasleđenu blokovsku matricu, formirajući otvorene blokove, stvarajući nove tipologije arhitektonskih formi. Fokus će takođe biti na nekim od najznačajnijih ostvarenja stambene i arhitekture javnih objekata: stambeno naselje otvorenih blokova na Dunavskom keju i u Ulici Mike Alasa, stambene zgrade u nizu na primeru Solunske ulice, Sportski centar „Milan Gale Muškatirović“ arh. Ivana Antića, stambene zgrade arh. Predraga Ristića, industrijsko nasleđe velikih jugoslovenskih preduzeća, i objekte obrazovanja i socijalne zaštite.
Poslednji deo šetnje čini osvrt na savremena arhitektonska i urbanistička ostvarenja, kao i na planirane stambene komplekse. Planiran je linijski park, savremeno rešenje za ozelenjavanje površine uz samu obalu Dunava, iako se procenat zelenih površina u 21. veku neminovno umanjuje.
Šetnja „Urbane memorije Donjeg Dorćola“ biće organizovana u tri celine. O prvom segmentu će govoriti Bojana Ibrajter Gazibara iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Ona će dati osvrt na jevrejsko i otomansko nasleđe i druge važne odrednice koje čine kulturološke slojeve ovog istorijskog dela grada. O drugom delu, arhitekturi, urbanizmu i nerealizovanim projektima međuratnog perioda govoriće dr Vladana Putnik Prica, sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koordinatorka Docomomo Srbija. Treći deo, arhitekturu i urbanizam druge polovine 20. veka i savremenu arhitekturu pripremila je dr Dragana Mecanov, istraživačica iz Docomomo Srbija.
Mesta - Raspoloživih: 0 Rezervisanih: 50 Potvrdjenih: 28
Popunite formu ispod da rezervišete mesto
Sva mesta su popunjena!
