Belgrade International Architecture Week
Beogradska Internacionalna Nedelja Arhitekture

Vesel de Jonge predavanje

12/05/2024

Post Views:

Print

Četvrtak 06. 06. 2024.
18.00 PREDAVANJE

Prof. Vesel de Jonge, TU Delft, Holandija
→ Galerija Artget KCB, Trg republike 5/I

Redizajn modernističke baštine. O ikonama moderne i svakodnevnom modernizmu, istorijskoj vrednosti i projektovanju za održivu budućnost
Prof. Vesel de Jonge

Građevine iz doba moderne zaslužuju da ih cenimo zbog njihove arhitektonske vrednosti, društvenog razvoja koji predstavljaju i inovativnih tehnologija koje su primenjene u njihovoj izgradnji. Pa ipak, tokom godina, arhitektonska baština modernizma suočava se sa mnogo većim rizikom nego graditeljstvo bilo kog drugog perioda. Nasleđe starih vremena nalaže da se slavi ograničen broj izuzetnih i generalno cenjenih spomenika vladajuće klase iz prošlosti. Mnoge reprezentativne zgrade modernističkog pokreta projektovane su pak kako bi se stvorio bolji život za široke mase, ali one uglavnom nisu tako cenjene. Kao posledica toga, očuvanje skorašnje arhitektonske baštine nosi sa sobom drugačije izazove.

Novi materijali u primeni u modernoj arhitekturi – kao što su beton, čelik i staklo – predstavljaju izazov za konzervatorske prakse. Građevine kod kojih su korišćeni krhki materijali, kao što su gips mreža i plastika, očito nisu ni projektovane da dugo traju. Pored toga, činjenica da je ogromna većina našeg građevinskog fonda izgrađena nakon Drugog svetskog rata ukazuje na to da sam kvantitet ove skorašnje baštine predstavlja fundamentalni izazov za odabrane metodološke pristupe, kao i kada je u pitanju finansiranje konzervacije arhitektonskog nasleđa. Sama brojnost ovih građevina sprečava da one budu sačuvane kao muzeji. Ovo podrazumeva njihovu prilagođenu ponovnu upotrebu u okviru novih funkcionalnih programa. Kako ovo utiče na naše vrednovanje njihovih originalnih kvaliteta, kao što je struktura građevine – i kako možemo da definišemo one kvalitete koje želimo da prenesemo budućim generacijama?

Ilustrujući ovakve dileme, ovo predavanje će krenuti od projekata za očuvanje dve ikonične modernističke građevine u Holandiji, obe izgrađene 1928. godine: Sanatorijum „Zonnestraal“ u Hilversumu izgrađen od materijala slabe trajnosti i njegovu savremenicu, Fabriku „Van Nell“, koja je restaurirana i konvertovana u poslovni centar za kreativne industrije Roterdama, i pridružena Uneskovom spisku svetske baštine 2014. godine. Ovi pionirski projekti su rezultovali strategijama koje su kasnije uspešno primenjivane na manje ikonična zdanja izgrađena pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, za koja je morala biti pronađena nova upotreba kako bi bila zaštićena. Koristeći se njihovim originalnim svojstvima, osmišljene su projektantske strategije za njihovu održivu obnovu, što je ovim građevinama podarilo novi život. Mnoge arhitektonske strategije koje su razvijene u sklopu ovakvih projekata obnove, ponovo su upotrebljene u nedavnom projektu konzervacije i adaptivne prenamene poznatog opštinskog sirotišta koje je izgrađeno 1960. godine prema projektu Alda van Ajka. Ova konzervacija paviljona u poslovnu zgradu za jednu kompaniju za razvoj nekretnina dobila je nagradu DOCOMOMO.  

Izuzev izazova u očuvanju baštine koje ovi projekti podrazumevaju, očuvanje modernističkog arhitektonskog nasleđa predstavlja izazov i za projektante, gde je potreban poseban projektantski pristup uključenih arhitekata. Kao projektanti koji danas rade, mi moramo da budemo spremni na istraživanje inovativnijih strategija kod adaptivne prenamene i redizajna. 

Share this post

You May Also Like…

Nema pronađenih rezultata

Stranica koju ste tražili nije pronađena. Pokušajte da suzite pretragu, ili koristite navigaciju iznad kako biste pronašli objavu.

Pin It on Pinterest