Belgrade International Architecture Week
Beogradska Internacionalna Nedelja Arhitekture

Sava Centar

12/05/2024

Post Views:

Print

Sava centar
Delta Real Estate

Sava centar je najveći regionalni kongresni, kulturni i poslovni centar i jedan od najznačajnijih spomenika moderne arhitekture Beograda.

Osmišljen je i realizovan u rekordnom roku, u periodu od 1976. do 1978. godine, pod vođstvom arhitekte Stojana Maksimovića i njegovog tima koji su činili najvrsniji stručnjaci tog doba. Bio je to istorijski arhitektonski poduhvat, a u čitavom nizu priznanja izdvaja se nominacija za Prickerovu nagradu.

Sam objekat funkcionalno je podeljen na dve celine – objekat A, u kojem su kongresni i poslovni deo, i objekat B u kojem se nalazi čuvena Plava dvorana – najveća plenarna dvorana u Jugoistočnoj Evropi.

Društvena kriza krajem devedesetih godina prošlog veka, sankcije, izopštenost iz kongresnih tokova uticali su i na Sava centar koji je, decenijama, polako propadao. Delta Holding preuzima Sava centar i pokreće sveobuhvatnu i temeljnu rekonstrukciju sa namerom da objekat, koji je nastao kao svojevrsno tehnološko čudo, to ponovo i postane implementacijom najnovijih standarda gradnje, koristeći inovativne tehnologije i čitav niz sistema za energetsku održivost.

Ideja gradnje Sava centra je bila velika i inspirativna. On je bio simbol snage, veličine i vizije društva u kojem je nastao, i jedini pravi put je bio da i rekonstrukcija takvog objekta na isti način pomeri granice i postavi nove standarde. Trebalo je mnogo toga pomiriti u ideji rekonstrukcije Sava centra – sačuvati prepoznatljivu arhitekturu, kao i vanvremensku likovnost unutrašnjeg prostora, ali i potpuno osavremeniti objekat i stvoriti kontekst za budućnost. 

Sanacija omotača objekta, koja je na prvi pogled delovala pravolinijski jasna, predstavljala je neverovatan izazov. Iako vrlo progresivan za svoje vreme, spoljašnji omotač Sava centra je vrlo brzo pokazao svoje sistemske nedostatke, karakteristične za nova tehnička rešenja, koji su doveli do propadanja. Kosa staklena fasada bez odgovarajućih prekida, dilatacija i detalja, brzo je popustila i postala problem objekta koji je najviše uticao na njegovo narušavanje. Iako se na prvi pogled činilo da je staklena fasada najveći izazov rekonstrukcije omotača objekta, na kraju je to ipak bila betonska fasada. Jedna velika i snažna forma je vremenom, zbog velikog zadržavanja vode, potpuno izgubila svoju prvobitnu estetiku i postala najizraženija slika devalvacije objekta. Savremene metode zaštite i sanacije betona su oblasti koje nedvosmisleno još uvek imaju veliku mogućnost razvoja, naročito u smislu postizanja efekta prirodnog natur-betona, a posebno u oblasti postizanja određenih prirodnih tonova kolorita betona, specifičnog za savski šljunak, što je bio sastavni element prefabrikacije primenjene na Sava centru. Željeni efekat je postignut uz mnogo iteracija, što je učinilo da objekat izgleda kao da je juče prefabrikovan – snažno, trajno i upečatljivo. Staklena fasada je, zahvaljujući novim tehnologijama, konačno pružila pogled u fascinantno kompleksan unutrašnji svet Sava centra, zahvaljujući niskoj refleksiji stakla bez ugrožavanja energetske efikasnosti objekta koja je bila jedan od imperativa rekonstrukcije. Energetska sanacija betonske fasade je izvršena iznutra, a radi montiranja sada izuzetno efikasne trostruke staklene fasade bilo je potrebno prethodno sajlama zategnuti postojeće tropojasne fasadne čelične nosače, što je i svojevrsna inovacija u montaži fasade. Izvorno laki meki krov bez skoro ikakve nosivosti, a sada energetski i statički saniran je za potrebe novih savremenih sistema, pre svega solarnih panela kao alternativnog izvora energije.

Spoljašnja sanacija i vraćanje „starog sjaja“ omotaču bio je prvi, ali daleko manji izazov naspram onog koji je graditelje čekao u enterijeru. U trenutku preuzimanja, Sava centar je bio objekat koji je preživeo veliku, stihijsku transformaciju, a na neki način i degradaciju u funkcionalnom i enterijerskom smislu. Sačuvani su prepoznatljivi ulazni foajei i glavne komunikacije, Glavna kongresna sala i Plava dvorana. Svi ostali prostori u objektu su doživeli delimičnu ili potpunu tranziciju u prostore koji se mogu izdavati. Dugi niz godina postojala je ekspanzija „neuglednih“ lokala građenih bez ikakvog plana koji su nicali poput izraslina na  betonskim unutrašnjim fasadama objekta, napravljeni neadekvatno u odnosu na originalni enterijer, polako poništavajući originalnu estetiku prostora. Sava centar se dugo nakon prvobitnih uspeha osamdesetih godina, borio za opstanak. Sve do rekonstrukcije.

U jednom trenutku je i sam Stojan Maksimović kreirao nekoliko lokala u zoni prvobitnog potoka, ispred delegatskih jedinica, ali to nije bilo dovoljno za opstanak u tadašnjim ekonomskim uslovima. Kada su loša vremena utihnula, Sava centar je bio u sveobuhvatno lošem stanju, spreman za potpunu rekonstrukciju – skupu i kompleksnu, za koju nije bilo dovoljno javnih sredstava.

Ekonomska održivost objekta kao što je Sava centar, pored popunjenosti kongresne i kulturne zone, podrazumeva podjednak naglasak na razvoju poslovnog i komercijalnog dela. Takođe, posle prvog uspešnog perioda, Sava centar je sa razvojem kongresnog sektora počeo da se suočava sa mnogim izazovima – broj, dispozicija, organizacija i hijerarhija sala, fleksibilnost i multifunkcionalnost prostora, sve kriterijumi na koje je Sava centar u tadašnjem stanju veoma teško odgovarao. Dodatno, butici koji su konstruisani na mestima i prostorima koji otežavaju pristup salama, urušavali su sveopštu ideju i kvalitet objekta. 

Celokupna zatečena slika je jasno ilustrovala osnove postulate koncepta rekonstrukcije – jasno razdvajanje funkcija kongresa i poslovno-komercijalnog dela, jačanje podrške kongresnoj i koncertnoj nameni, potpuno očuvanje prostora koji su pobedili sve izazove vremena i dokazali da vrhunski prostori odolevaju svemu – Glavna kongresna sala i Plava dvorana, jedan jasan odnos i prema novom i prema starom i, što je najvažnije – stvoriti novu vrednost. Sava centar je doneo toliko toga novog svojom izgradnjom, da je sada, iako je u pitanju rekonstrukcija sa osnovnom idejom da se zadrži izvorna prepoznatljivost, bilo od izuzetne važnosti da se ponovo donese nešto novo. „Nadmetati“ se sa originalnim Sava centrom u smislu materijalizacije i estetike bilo je neprimereno i besmisleno, pa su sve nove forme u obnovljenom objektu balans jakom betonu – transparentne, reflektujuće površine koje su lagane i svetlucave – kao savršen odnos prema težini i snazi betona.

Sava centru je nedostajala još jedna sala veličine Glavne kongresne sale, ali takva da ne bude u istoj ili nekoj postojećoj liniji već je bilo potrebno da to bude nešto sasvim novo, neuporedivo i drugačije od svega. Tada se rodila ideja Immersive sale. Nije postojao nijedan objekat koji je mogao da iznese i bude domaćin takvog prostora osim Sava centra. Immersive sala, zamišljena kao audio-video doživljaj od 360 stepeni u impresivnom prostoru od 900 m2 i projekcijom visine 7 metara, predstavlja jedinstveno iskustvo, gde jedna „bela kutija“ može da dobije dimenziju i identitet bilo čega; gde je mašta jedino ograničenje – sala koja može pružiti najličnije audio-vizuelne doživljaje i identifikovati se sa korisnikom je novi nivo i smer u projektovanju, gde aktivni digitalni sloj prostora postaje sastavni element iskustva i uvek pruža nove doživljaje, te raste i razvija se sa korisnikom. 

Pored tehnologije, važan element Sava centra oduvek je bila i priroda – zelenilo, potoci su davali mekoću i život izvornom prostoru. Tako i u novom Sava centru, pored impresivnog drveća u glavnom holu, postoji potpuno nov prostor – oaza između objekata A i B koja na jasan i integralan način povezuje ta dva objekta i stvara jedinstven ambijent ispunjen drvećem, savremenim sistemima zelenih zidova, direktno i otvoreno povezana sa foajeom i Amfiteatar salom, gde će ta dva prostora činiti dinamičnu celinu za organizovanje događaja na više nivoa. 

Ulazni holovi su i dalje izvorno svoji, a elementi koji nisu mogli biti sačuvani dobili su novu namenu, kao na primer mašinski inoks-kanali u holovima koji su bili deo sistema  hlađenja koji nije dugo funkcionisao, i nisu mogli biti iskorišćeni u tom smislu, postali su lusteri koji prate njihov izvorni oblik. Sava centar je po prvi put dobio brojne sisteme koji ga sada čine potpuno savremenim objektom koji može da odgovori na veoma kompleksne zahteve organizatora kongresa. 

Tu su, po prvi put, sprinkleri, kompletno grejanje i hlađenje, sistemi bezbednosti, zaštite od požara, najsavremeniji kongresni sistemi, rasveta i ozvučenje. Sistem okruglih kanala je očuvan, a čak je za potrebe prepoznatljive likovnosti podužnih koridora postavljen centralno zeleni kanal, iako kao takav nije bio neophodan za sistem grejanja i hlađenja na toj poziciji. U centralnom holu su komunikacije kroz objekat ojačane sa dva panoramska lifta koja su se svojom estetikom uklopila u centralni hol, da se stiče utisak da su oduvek bili tu. Šest novih stepeništa konstruisano je tako da ne ometa vizuru prostora, diskretno sakriveno u tzv. mirror obloge.

Sava centar je jedan od retkih centara ove vrste sa BREEAM certifikatom. Gotovo da ne postoji objekat koji ima višestruku namenu kao što je Sava centar, a koji poseduje ovaj certifikat.

Na kraju, nakon rekonstrukcije, Sava centar je dobio 46 kongresnih sala, Immersive salu, zeleni atrijum, dvostruko više komercijalnih i poslovnih prostora, a da pritom nije izgubio na svom identitetu i nameni.

Arhitektura je jedna od najtrajnijih poruka koju kao društvo ostavljamo generacijama koje dolaze. Rekonstrukcijom Sava centra pokazano je da umetnost i utilitarnost ne moraju biti u suprotnosti jedno sa drugim; da komercijalno poslovanje i monumentalnost mogu da idu jedno uz drugo i da u doba drugačijih vrednosti ipak postoji želja i način da se stvara za bolju budućnost bez poništavanja nasleđa – baš kako je rečeno prilikom otvaranja obnovljenog kongresnog i poslovnog dela: „Sava centar izgrađen je da traje večno“.

Share this post

You May Also Like…

EURODOM

EURODOM

GESSI BREND GESSI je vodeća kompanija u oblasti kupatilskih i kuhinjskih slavina i dodataka. Inspirisan jednostavnom...

ACO

ACO

ACO pogled u budućnost – Ekološka inovativna rešenja za prikupljanje i korišćenje otpadne vode kao resursa Klimatske...

KANUF

KANUF

Nošenje teških i konzolnih tereta u Knauf sistemima suve gradnje  Nošenje teških i konzolnih tereta u sistemima...

Pin It on Pinterest